Kao što se to inače dešava sa ovakvim elegantnim linijama, rezidencija od 740 m², sagrađena oko 1950. godine, u jednoj od najotmenijih četvrti Sao Paola, nedavno je podvrgnuta procesu obnove, na čelu sa arhitektom Fernandom Markues.
Luksuzna vila Groenlandia House u Brazilu savršen je primer moderne rezidencijalne arhitekture. 
Prvi utisak, posmatrano spolja, odnosi se na strogu geometriju, velike staklene površine koje je čine osvetljenom i povezanom sa okruženjem, prateće spoljašnje sadržaje koji upućuju na savremenu formu hedonizma (vrt, bazen).
Program koji je neophodno isporučiti kroz konstrukciju varira tokom vremena, adekvatniji od arhitektonskog projekta, a zahtevajući nemali broj funkcionalnih i konstruktivnih izmena. Kao što se to inače dešava sa ovakvim elegantnim linijama, rezidencija od 740 m², sagrađena oko 1950. godine, u jednoj od najotmenijih četvrti Sao Paola, nedavno je podvrgnuta procesu obnove, na čelu sa arhitektom Fernandom Markues.
„Izrada ovog projekta se ticala bračnog para sa troje dece, a koja su u fazi odrastanja. I svi su uvek zainteresovani za prijem gostiju. Puno gostiju. “, šali se Fernanda, koja je odmah na početku shvatila neophodnost optimizacije životnog prostora kuće. Čak i ako bi za to bilo potrebno da se naprave izmene strukturnog reda.
“Dobro su reagovali na ideju prebacivanja bazena na jednu od strana kuće, sa ciljem stvaranja novog prostora za obedovanje. Danas je to jedan od najposećenijih delova kuće ”, kaže arhitekta koja je dosta napora uložila u taj poduhvat. „U stvari, to je bila najizazovnija i najduža faza čitavog projekta, ali se isplatilo“.
Nije da su se i druge promene pokazale kao neizbežne. U celom prizemlju otvori su prošireni pravljenjem većih raspona i boljom integracijom između unutrašnjih i spoljnih zona. U cilju stvaranja najfleksibilnijeg rasporeda izmenjene su sve unutrašnje završne obrade i pregrade. 
Danas se u prizemlju nalazi samo društveni prostor kuće. Na prvom spratu imamo apartmane i kućni bioskop, dok u potkrovlju imamo prostor posvećen velnesu, poput fitnesa, spa i mokre saune napravljene isključivo od stakla. Sve je veoma praktično i zasnovano je isključivo na cilju optimizacije uslova cirkulacije i unutrašnjeg osvetljenja. "Ono što su želeli bilo je da žive elegantno i praktično." rezimira arhitekta.
U skladu sa tim velika pažnja je posvećena poglavlju o osvetljenju. “Što se tiče eksterijera, odlučila sam da pejzaž govori sam za sebe. Dok smo u enterijeru koristili drugačiju matematiku“, objašnjava ona da je u svim zonama projekat istraživao maksimalni potencijal svih rasvetnih tela, kao što su lusteri, abažuri i lampe. Ne zaboravljajući, naravno, upotrebu meke palete u završnoj obradi i upotrebu prirodnih materijala, dva glavna Fernandina pečata. „Osim što su neutralni, oni su i najtrajniji“, zaključuje.
